Mejn kun (Maine Coon) – Poreklo, karakteristike, nega i cena

Mejn kun (eng. Maine Coon) je vrsta mačke koja potiče iz Nove Engleske, iz Mejna, gde su, barem početkom 19. veka, bile popularne seoske mačke vešte u lovljenju miševa i – najverovatnije – brodske mačke.

Prvo što ćete verovatno primetiti je veličina pripadnika Mejn kun vrste – oni su zaista veliki! Zapravo, rekord u veličini, u ovom slučaju dužini, domaće mačke pripada jednom Mejn kunu. Najduža domaća mačka na svetu je Mejn kun koji je narastao preko 1.2 metra dužine.

Ali kada je u pitanju Mejn kun, zaista nije sve u veličini. Oni znaju da vole a da pritom nisu posesivni, veoma su prilagodljivi a uspeli su i zadržati svoje instinkte za lov – tek da znate u slučaju da vam treba dobar mišolovac. Ako ste pristalica domaćinstva sa više mačaka, Mejn kun bi mogao biti savršen dodatak vašoj porodici.

Istorija – Poreklo Mejn kun mačke

Dakle Mejn Kun (Maine Coon), kako i samo ime govori, potiče iz Mejna (Maine), gde je ova vrsta mačaka bila poznata kao vešt mišolovac, te kao takva neizostavna na svakoj seoskoj farmi ali i na brodovima još početkom 19. veka. Mejn kun su prirodna vrsta mačaka i o njihovom poreklu se malo toga zna. Postoje određene neproverene tvrdnje da su ih Vikinzi doveli u Severnu Ameriku, vekovima pre nego što je Kolumbo oplovio okean.

Postoje i drugi glasovi koji tvrde da su Mejn kun mačke potomci dugodlakih mačaka koje su pripadale Mariji Antoaneti, poslatih u Ameriku da stignu pre osuđene kraljice, koja se nadala da će i sama tamo pobeći. Morski kapetani su, potom, po ovim tvrdnjama vratili dugodlake mačke nazad koje su se potom parile sa lokalnim kratkodlakim mačkama.

Jedno je sigurno – Mejn kun vrsta mačaka nije rezultat parenja mačke i rakuna. Iako njegovo smeđe krzno i raskošan rep sugerišu da je ova teorija biološki nemoguća, čak i ona ima popriličan broj pristalica.

Prvi pisani izvor koji se tiče Mejn kun vrste mačaka potiče iz 1861. godine i u njemu se govori o crno-beloj mački po imenu kapetan Dženks a koji je u vlasništvu jedne mornaričke jedinice. Ženka Mejn kuna proglašena je za najbolju mačku 1895. godine na izložbi mačaka održanoj u Medison Skver Gardenu.

U Bostonu i Njujorku domaće mačke bile su veoma popularna vrsta na izložbama mačaka, a kada je 1908. godine osnovano Udruženje ljubitelja mačaka, peta registrovana mačka bila je Mejn kun po imenu Moli Bond.

Nažalost, invazija glamuroznih perzijskih i egzotičnih sijamskih mačaka iz Engleske početkom 20-tog veka dovela je do kraja nedostižnu popularnost Mejn kuna koja je trajala oko pet decenija. Stvari su ponovo krenule nabolje 1960-ih, a udruženje uzgajivača Mejn kuna osnovano je 1968. godine.

Danas su ove velike, lepe mačke među najpopularnijim svetskim vrstama mačaka. Ali ono što je zaista bitno jeste da je Mejn kun (Maine Coon) zvanično mačka države Mejn.

Veličina

Mejn kun (Maine Coon) je zaista velika mačka. Većina Mejn kun mačaka teži 4 do 8 kilograma – mužjaci su nešto veći – mogu težiti 9 ili više kilograma. Mejn kun ne dostigne svoju punu veličinu dok ne napune tri do pet godina.

Narav Mejn kun mačke

Dobroćudni i prijateljski raspoložen Mejn kun dobro se prilagođava različitim životnim stilovima i ličnostima. Vole da borave s ljudima i imaju naviku da ih prate u stopu, ali nisu previše zahtevna vrsta. Sretni su ako im poklanjate pažnju, ali ako ste zauzeti, biće zadovoljni čak i tim što samo što su u mogućnosti da prate vaše aktivnosti. Ako joj ljutito zatvorite vrata pred nosom, Mejn kun mačke će strpljivo čekati da shvatite da ste pogrešili i pustite ih unutra.

Mejn kun generalno nije tipična mačka koja će vam se dugo maziti u krilu, ali vole da borave u blizini vlasnika.

Takođe, bez obzira na sve, uspeli su da zadrže svoju veštinu nepogrešivog mišolovca. Nema tog glodara koji će biti siguran u kući u kojoj živi Mejn kun. Čak i ako u vašoj kući nema miševa za kojima bi jurio, Mejn kun će svoju mišolovačku veštinu održavati u formi jureći igračke, hvatajući ih svojim velikim šapama.

Mejn kun takođe uživa u igri i dohvataće loptice, igračke čak i zgužvane komade papira. Kada je u pitanju pentranje, on voli da se penje, kao i svaka druga mačka, ali generalno više vole da ostanu na zemlji. Na kraju krajeva, tu im se nalazi osnovno lovište. Takođe, vrlo su inteligentni i s lakoćom će naučiti različite trikove ili se zabavljati sa različitim trik-igračkama koje su pravi izazov za njihov mozak.

Mejn kun uživaju zadržava ljubav prema igranju i u odraslom dobu, zapravo, tokom čitavog života. Mužjaci su naročito skloni glupiranju. Ženke su dostojanstvenije, ali ni one ne mogu odoleti dobroj jurnjavi. Nisu naročito glasni – sve svoje zahteve izraziće kratkom mjauku koji najviše liči na tiho cvrkutanje.

Zdravlje

I kod čistokrvnih pripadnika Mejn kun vrste, sa pedigreom, ali i kod mačaka mešanaca može doći do pojave različitih zdravstvenih problema koji mogu biti genetske prirode. Zdravstveni problemi koji mogu zadesiti Mejn Kuna su sledeći:

• Displazija kuka, koja u težim slučajevima može izazvati hromost.
• Hipertrofična kardiomiopatija, oblik srčanih bolesti koji kod Mejn kuna nasledan. Postoji i DNK test za identifikovanje mačaka koje nose jednu od mutacija koja uzrokuje pojavu ove bolesti.
• Policistična bolest bubrega, nasledna bolest bubrega koja polako napreduje a koja može rezultirati bubrežnom insuficijencijom.
• Mišićna atrofija kičme, genetski poremećaj koji pogađa skeletne mišiće trupa i udova. Postoji takođe i test za identifikovanje nosioca i mačića koji poseduju ovaj poremećaj.

Nega Mejn kun mačke

Uprkos dužini, krzno Mejn kuna ima svilenkastu teksturu i veoma teško će se zapetljati u neuredno i nerazmrsivo klupko – naravno morate redovno da ga negujete.

O krznu Mejn kuna je veoma lako brinuti – dovoljno će biti češljanje dva puta nedeljno radi uklanjanja odumrle dlake i ravnomerne distribucije neophodnih kožnih tečnosti. Sredstva za negu koja će vam za ovu priliku biti potrebni su češalj od nerđajućeg čelika za uklanjanje dlaka i grabljice za izvlačenje mrtve poddlake kod kućnih ljubimaca, koje zapravo i jesu uzrok zamršenih dlaka koje je nemoguće raščešljati. Ove predmete za održavanje dlake potrebno je da koristite veoma nežno i pažljivo, naročito u predelu stomaka i na repu. Mejn kun je strpljiva mačka, ali kao ni vi, ne voli da ga se čupa.

Takođe, redovno proveravajte da li na repu ima ostataka izmeta, a ako je odgovor potvrdan očistite ga vlažnim maramicama za bebe. Mejn kuna možete po potrebi i okupati, a redovnost kupanja zavisi od svake mačke pojedinačno – kreće se od svakih nekoliko nedelja do svakih nekoliko meseci. Ako mu se krzno masti ili izgleda žilavo, znajte da im je neophodna kupka.

Da biste sprečili pojavu parodontalnih bolesti, svom Mejn kunu trebali biste prati i zube. Svakodnevna higijena zuba uvek je najbolja i najpreporučljivija opcija, ali i pranje zuba jednom nedeljno bolje je nego nikada. Nokte mu obrežite svakih nekoliko nedelja.

Obrišite uglove očiju mekom, vlažnom krpom da biste uklonili krmelje i ostalu nečistoću. Za svako oko koristite poseban deo krpe kako ne biste rizikovali širenje infekcije ako je ima.
Čistoću i zdravlje ušiju pregledajte jednom nedeljno. Ako izgledaju prljavo, obrišite ih vatom ili mekom vlažnom krpom navlaženom u mešavini jabukovog sirćeta i tople vode. Izbegavajte upotrebu pamučnih štapića koji mogu oštetiti unutrašnjost uha.

WC Mejn kuna morate održavati besprekorno čistim. Mačke obraćaju posebnu pažnju higijeni svog WC-a, a čist Mejn kunov WC će takođe pomoći da mu i krzno duže ostane čisto.
Preporučuje se držati Mejn kun mačku u zatvorenom prostoru kako biste je zaštitili od bolesti koje se prenose kontaktom sa drugim mačkama, napada pasa i drugih opasnosti s kojima se suočavaju mačke koje izlaze na otvoreno.

Boja i održavanje krzna kod Mejn kuna

Mejn kun (Maine Coon) je velika, skoro nezgrapna mačka sa glatkim, čupavim krznom, koja izgleda kao da bi mogla provesti ceo dan na seoskom domaćinstvu loveći miševe bez obzira na vremenske prilike. Zaista, građeni su za upravo za opstanak u takvim uslovima u surovoj klimi u državi Mejn, a standard Mejn kun vrste zaista odražava njihovo poreklo i razvoj, jer ovo su srednje velike ili velike mačke dobro proporcionalnog tela mišićavih i širokih prsa. Mejn kun ima čvrste i stamene noge srednje dužine i velike okrugle šape, obrasle krznom, koje zimi služe kao svojevrsne „snežne cipele”.

Teško krzno je nešto kraće u području ramena, duže na stomaku i natkoljenicama. Imaju naročito dugo krzno na gornjem delu zadnjih nogu, sa raskošnim krznenim repom koji veselo i prijateljski maše. Glava srednje širine je nešto duža nego što je široka a njuška mu je u obliku, recimo, kvadrata. Velike, veoma dlakave uši su široke u donjem delu, sužavajući se ka vrhu, a velike, izražajne oči najčešće su zelene, zlatne, zelenkasto-zlatne ili bakarne boje. Bele ili dvobojne Mejn kun mačke mogu imati plave ili oči neke neobične nijanse.

Smeđa boja sa prugama toliko je česta kod ove pasmine da mnogi ljudi ne znaju da se Mejn kun mačke mogu pojavljivati u bilo kojoj boji ili sa bilo kojim šarama, kao i ostale vrste mačaka. Mnogi bi se mogli iznenaditi kada saznaju da se Mejn kun mačke često pojavljuju u isključivo jednoj boji od kojih su najčešće crna, crvena ili bela, te prugaste u svim bojama, potom dvobojne poput kombinacije plave i bele ili crveno-bele i sa najrazličitijim šarama.

Deca i drugi kućni ljubimci

Ljubazni, opušteni Mejn kun savršen je izbor za porodice sa decom, psima ali i drugim mačkama. Mejn kun uživaju u pažnji koju dobijaju od dece koja se prema njima ponašaju ljubazno i s poštovanjem a neće im zasmetati ni da posluže kao „prevozno sredstvo“ za ludu vožnju po kući.

Zahvaljujući svojoj ljubaznosti skladno žive sa drugim mačkama, ljudima i psima. Jedino o čemu morate voditi računa je da nove kućne ljubimce u porodicu uvodite polako i pod kontrolisanim okolnostima kako biste bili sigurni da će što brže naučiti da se slažu zajedno.